Трошак пушења за друштво и 1,8 билиона долара

1,8 билиона долара годишње је толико велико да престаје да звучи људски. То је проблем са трошком пушења за друштво. Број делује апстрактно све док се не разбије на болничке рачуне, изгубљено радно време, преране смрти и мање губитке који никада не заврше у насловима.

Шта 1,8 билиона долара заправо значи

Тај број није цена паклица на каси. То су трошкови здравствене заштите, изгубљена продуктивност и године живота скраћене пре времена. Ставите довољно болести срца, оштећења плућа, хитних прегледа, боловања и скраћених каријера у један глобални биланс, и рачун стиже до размера националних буџета.

Та размера је важна јер показује да пушење није мали приватни порок са романтичном сликом. То је масовна навика са индустријским последицама. Глобални трошак дувана није огроман зато што је свака цигарета драматична. Огроман је зато што се ритуал понавља милионима пута дневно и стално шаље исти рачун у мањим деловима.

Мањи рачун који нико не види

J. Freeman је некад мислио да је пушење његова лична ствар. Пушио је 27 година. У најгорем периоду био је на око 40 цигарета дневно. Пушио је код куће и у канцеларији, све док колеге то више готово нису ни примећивале. То звучи лично, готово скривено. Није било јефтино само зато што је било уобичајено.

При 40 цигарета дневно, отприлике 3 сата нестану у ритуалу. Не само пушење. Одлазак од стола. Шетња до балкона. Пауза после. Прање руку. Спори повратак. Протегнуто на годину дана, то није пауза. То је други распоред изграђен око никотина.

Има и новца. Корисна радна процена овде је око 2.500 долара по пушачу годишње. Та бројка није ту да некога посрами. Она само ставља цену на нешто што друштво већ плаћа на тиши начин: лечење, изгубљени рад и дуготрајну зависност која ретко остаје у једној соби.

Зашто укупан износ остаје тако висок

Кад би пушење било лако оставити, рачун би се брже смањио. Није. Ту бројеви о методама престанка постају важни.

Пука воља успева у око 3-5% покушаја престанка. Никотинска заменска терапија достиже око 10-20%. Лекови достижу и до 30%. Чак и најјачи комбиновани приступ, са лековима, терапијом и подршком заједно, достиже и до 40%. Већина и даље не успе.

Ови бројеви објашњавају зашто трошак остаје глобалан уместо да се сведе на споредан проблем. Навика стара 27 година није лоша навика са једноставним прекидачем. То је истренирани нервни систем, скуп свакодневних окидача и индустрија која и даље продаје никотин у новим паковањима, а промену назива напретком.

J. Freeman је то научио и на мањој скали. Цигарете су постале загрејани штапићи. Мирис се променио. Зависност није. Прозор у канцеларији остао је прозор у канцеларији. Пауза после вечере остала је пауза после вечере. Проблем вредан билион долара опстаје тако што мења манире, а не намеру.

Чему служи тај број

Број попут 1,8 билиона долара је бескористан ако производи само кривицу. Кривица је јефтина. Дуван је већ зарадио много новца од људи који су се већ лоше осећали.

Корисни део тог броја је јасноћа. Он говори свакоме ко је у тој навици да замка никада није била мала, приватна или доказ слабог карактера. Он говори читаоцу да систем профитира од понављања, а друштво плаћа санирање. Такође објашњава зашто толико људи криви себе након неуспеха са методама које већину остављају заглављеном.

Тај помак је важан. Кад пушење престане да изгледа као лична мана и почне да изгледа као систем са билансом стања, стид губи део своје драме. Оно што остаје јесте потреба за мирнијим излазом.

Број попут овог не говори никоме како да престане. Он само показује да је замка већа од снаге воље, а J. Freeman у свом водичу пише више о мирном путу.